HomePortalKako koristiti ovaj Forum?Pravila forumaTražiLista članovaMibitGrupe korisnikaRegistracijaLogin

Share | 
 

 O-Dog's works- Program za djecu i mlade

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Sat Feb 04, 2012 10:06 pm

Evo mog novog projekta. Sličan je (do kraja napisanom) Nerstrokeu, samo što se zbiva u Hrvatskoj, tj. u mom gradu. Nekako mi je bilo najlakše pisati događaje koji se "zbivaju" u mojoj sredini. Ima jako puno psovki, one malo žešće sam cenzurirao. Odabrao sam dosta motiva iz filma Menace II Society (ili po naški Opasni po društvo).


PROGRAM ZA DJECU I MLADE
15.7.
Bila je sredina srpnja i Sunce je pržilo po virovitičkom asfaltu. Grad je bio poluprazan. U ovo doba godine ljudi su obično išli na more kako bi pobjegli od dosadne sredine u kojoj žive. Glavni trg je rijetko bio pun ljudi, a u tri sata popodne je zjapio prazan. Bilo je trideset i osam stupnjeva, vruće kao u paklu, gradska fontana je šiktala vodom kao luda, ali nitko nije bio u blizini nje. Prošao bi tek poneki auto ili kamion.
U raznim naseljima na ulicama su bila jedino djeca. Igrala su se od jutra do mraka, svaki dan. Tinejdžeri su ili bili u kućama pod klimom ili u kakvom kafiću. Odrasli koji nisu bili na moru su se hladili i odmarali, a penzioneri brundali kako u njihovo doba nikada nije bilo ovako vruće.
Na starom i prljavom gradskom kolodvoru par je pojedinaca čekalo dolazak vlaka iz Zagreba. Sjedili su na malobrojnim klupicama ili su pak bili naslonjeni na zidove prekrivene mahovinom i gledali vlak što se malo-pomalo približavao njima.
Polagano je usporavao i na kraju potpuno stao. Sekundu kasnije vrata su se otvorila i putnici su počeli kao mahniti izlaziti van.
Među njima je bio i jedan tinejdžer. Spustio je kovčeg s kotačićima na zemlju te ga podigao.
Mladić je bio visok oko 180 centimetara. Imao je kratku smeđu kosu i smeđe oči. Bio je vrlo ljepuškast, sportski građen. Nosio je tamnoplavu majicu i kratke bijele hlače, a na nogama je imao lijepe Puma tenisice.
Odnio je kovčeg do mjesta gdje je stajao jedan starac. Bio je sličan tinejdžeru što je sišao s vlaka, samo što je bio mnogo stariji i imao je još malo kraću kosu od njega. Mladić ga je zagrlio.
- Bok- pozdravio ga je i nasmiješio se.
- I kak je bilo?- upita starac.
- Nije bilo loše- odvrati mladić.
- Hajde, idemo u auto- reče starac i pokrene se.
Tinejdžer je vukao kovčeg do parkirališta te stao kod jednog starijeg tamnoplavog Forda. Otvorio je prtljažnik i stavio kofer unutra.
Starac i mladić su sjeli u auto. Starac je upalio auto i počeo ga voziti.
- Kako su naši?- upita on.
- Njima je dobro- reče mladić- Puno bolje nego nama.
Starac nešto progunđa i reče:
- Budi zahvalan onime što imaš-
Mladić se namrgodi.
- Zahvalan sam. Samo kažem da oni stoje bolje, to je sve…
- Jesi li se lijepo proveo s Mariom i Monikom?- upita ga starac.
- Jesam- reče mladić- Ali ovdje mi je bolje društvo.
- Kakav ti je Zagreb?
- Pa šta da ti kažem, kakav mi je… Lijep je…- promrmlja mladić.
- Gdje si sve bio?
- Nigdje. Mislim, glavinjali smo po šoping-centrima i tim stvarima, ali da sam bio na nekom značajnom mjestu, nisam- odgovori tinejdžer.
- Kako striko i teta?- upita starac.
- Dobro su- reče mladić-Pozdravili su te.
- Hvala- reče starac.
- Jel tebi bilo ružno dok me nije bilo?- upita mladić.
- Ma kakvi- reče starac- Bilo mi je super. Kartao sam, igrao šah, šetao s Markom i Đurom… Zabavio sam se. E, i zahvali onoj curi što me posjećivala…
- Molim?- upita tinejdžer pomalo iznenađeno- Tko te posjećivao?
- Pa ona cura… Nataša…- reče starac.
- Molim? Pa ja joj to uopće nisam rekao…- reče mladić začuđeno.
- Mora da je bolja nego što si mislio- nasmiješi se starac- Znaš, ona bi bila super djevojka za tebe, pametna je, sposobna, zna kuhati…
- Šuti, deda- nasmije se mladić- Nema ništa između nas dvoje…
Niko Duić ima 16 godina. Automobilska nesreća stajala je života njegove roditelje, a skoro i njega. Tada je imao tri godine, i jedva se izvukao zbog velike porezotine što ju je imao na leđima. Još uvijek ima taj ožiljak, koji je uspomena na taj dan kad mu se život okrenuo naglavačke. Nije imao ni braće ni sestara u to doba, a najbliži rod su mu bili djed i baka, Ivo i Marica Duić. Baka mu je umrla prije tri godine, i od tada Niko i Ivo žive sami. Niko ide u Klasičnu gimnaziju, u koju se jedva upisao i jedva da može polučiti nekakav uspjeh. Ne zna što bi studirao, možda čak ni neće studirati. Zapravo, nema nikakvih životnih ambicija. A pametan je i inteligentan mladić. Samo što je lijen. Polovicu školskoga gradiva nauči iz života, bar je on to govorio.
Ubrzo su njih dvojica stigli pred Ivinu kuću. Bila je to ne tako velika, ali lijepa kuća u kojoj je Niko proveo najviše vremena otkako je izgubio roditelje. Od njih doduše jest naslijedio kuću, ali smije se u nju useliti tek kad dostigne punoljetnost, a do tada je prazna.
Inače, Ivo i Niko su živjeli od Ivine mjesečne mirovine koja je iznosila pet i pol tisuće kuna. Mogli su izaći na kraj s računima i troškovima života no nisu mogli živjeti luksuzno.
A živjeli su u ulici koja je bila baš svakakva. U njoj nije bilo prometa, a tu je bilo također svakakvih ljudi. Puno je tu bilo penzionera, ali najviše je bilo baš tinejdžera, od 15 do 19 godina. No, to su bili tinejdžeri koji se baš nisu mogli pohvaliti ponašanjem. Često su izbijale tuče, mladi bi pili i pušili po ulici i po noći i po danu, te išli u grad i radili mnoge loše stvari. Urlali bi, razbijali pa i krali. Policija nije radila svoj posao, a ne tako rijetki kaos u tako malom gradu jako bi loše utjecao na građane, koji su htjeli da se pohvataju delikventi. No obično oni imaju vrlo dobar alibi.
No, tu skupinu djece je sve vezalo prijateljstvo i zajedništvo. Nitko nikada nikoga ne bi iznevjerio, svi su kao braća i sestre. No braća i sestre koji svašta rade.
Niko je tri sata nakon povratka izašao na ulicu i ogledao se oko sebe; nigdje žive duše. Valjda je vrućina učinila svoje.
No, otrčao je u susjedovo dvorište, preskočio njegovu ogradu i ogradu njemu preko puta i stigao u susjednu ulicu. Otrčao je do jedne kuće, ušao u dvorište i pozvonio na vrata.
Otvorila ih je jedna vrlo zgodna djevojka i širom otvorila oči.
- Niko!- uzviknula je i skočila na njega.
- Bok, curo- rekao je on i nasmiješio se, držeći je.
- Prošlo je skoro mjesec dana!- rekla je.
- Znam. Ali sad sam ovdje- reče Niko.
- Hoćeš ući? Mama radi- upita Nataša.
- Ma idem vidjeti Grmsija, samo sam ti došao zahvaliti što si obilazila dedu- reče Niko.
- Ma nema veze,hvala- reče Nataša- Mislila sam da mu je dosadno, pa malo ako vidim kako je…
- To je bilo fantastično od tebe. Puno ti hvala na tome- reče Niko- Čuj, ja sad idem kod Grmsija, a ti mi javi kad da se nađemo, ok?
- U redu, javim ti…- reče Nataša i još se jednom nasmiješi. Niko joj uzvrati, pozdravi je i ode.
Vratio se putem kojim je i došao i pohitao preko puta svome prijatelju Grmsiju. Pozvonio je na vrata.
Otvorio ih je mladić Nikovih godina. Imao je vrlo kratku smeđu kosu i plave oči. Na sebi je nosio bijelu potkošulju, plave traperice i prljave čarape. Držao je otvoreni tetrapak s mlijekom u ruci. Djelovao je mrzovoljno, no kad je vidio Niku, nasmiješio se od uha do uha.
- Oooo pa đesi kurvoooo!- zaurlao je sretno, stavio tetrapak na ormarić pored vrata i zagrlio Niku. Mirisao je po svježe spohanoj piletini.
- Di si, care?- reče Niko smijući se.
- Kad si došo?- upita Grmsi.
- Prije tri sata- odgovori Niko.
- Ulazi unutra- reče Grmsi i pomakne se kako bi Niko mogao ući.
- Jebote, smrdiš ko krava- reče Niko- Daj se operi.
Grmsi puhne.
- Ma jebote, ovdje je vruće ko u pički maternoj. Znojim se ko pas- reče i pomiriše si pazuhe. Napravi grimasu.
Niko je ušao u boravak i vidio da je u cijeloj kući rusvaj. Pod je bio prljav, pun kutija od pizze, vrećica, stripova,odjeće, boca. Kauč je bio pretumban.
- A da malo pospremiš ovdje?- upita Niko s gnušanjem gledajući u neuredni boravak i mirišući smrad piletine i raznih drugih stvari.
- Ma boli me kita za pospremanje- reče Grmsi i otpije malo mlijeka. Bacio je tetrapak na pod. Prolilo se nešto malo mlijeka što je bilo još u njemu, a Grmsi je svojim prljavim čarapama stao na taj dio tepiha i opsovao.
- Gdje ti je teta?- upita Niko i sjedne na kauč koji se ulegne. Namrgođeno ga je promotrio.
- Ma, ona je otišla sa svojim šefom na more i mene ostavila samog- reče Grmsi- Kurvetina. Nema je još dva tjedna. Ali fino mi je ostavila brdo love pa sam sad svoj čovjek.
- Vidim- reče Niko- Šta ima?
- Svašta i ništa- odgovori Grmsi- Mrki i Dendo su otišli na more…
- Nemoj me zajebavat!- vidno zaprepašten reče Niko.
- Aha- reče Grmsi- Platili su negdje dolje kod Zadra. Vraćaju se za četri dana. E, Goksi ima party sutra navečer kod njega. Bit će cuge i svega-
- Doći ću- reče Niko.
- Bit će sva ekipa; Čempo, Kiki, Boš, Drle, Šmrks… Bit će i cura.
- Dolazim sigurno, kažem ti… Nije me bilo mjesec dana- reče Niko.
- A kak ti je bilo tamo? Daju pi*** purgerice?- upita Grmsi.
- Bilo mi je ok… Al mi nije bilo dobro ko ovdje- reče Niko i nasmije se.
Osjetio je kao da će propasti kroz kauč, pa se digao dok se to ne dogodi.
- Dobro, šta si ti radio s tim kaučem?- upita Niko Grmsija vrlo iznervirano.
- Pa...- promrmlja on i samodopadno se nasmije- Jučer je ovdje bila Ivana… Znaš koja.
Niko je jedno vrijeme blijedo promatrao Grmsija, pa je onda pošizio.
- Ma idi u tri p**** materine!- uzvikne Niko i šutne par limenki piva nogom.
Grmsi prasne u smijeh.
- Šta je? Mali Nikica nam se ljuti?- upita on posprdno.
- Naravno da se ljutim, jebote ja! Em sam sjedio na kauču na kojem si se povalio prije nekoliko sati da mi to nisi rekao, i em si izj*** najbolju žensku u gradu! Ma stvarno se goni u vražju mater!-
Grmsi se još jednom počne smijati, pa reče:
- Pa jebiga Niks, mislio sam da je tvoja pi*** Nataša!-
Niko se ljutito okrene prema njemu, zgrabi ga za potkošulju i procijedi kroza zube:
- Nataša nije moja p****, jebem ti ja otatu!
Grmsi nije micao osmijeh s lica. Odgurnuo se od Niksa.
- Pa ok… I ona je dobra ženska… Mogo bi i nju prcnit- reče.
- Ona ti ne bi nikad dala- reče Niko i krene prema ulazu.
- Šta već ideš? Pa daj, ajd ostani pa ćmo popit pivo- reče Grmsi.
- Mrš u pičku maternu- reče Niks-Nemam namjere ostati u ovoj šupi. Smrdi ko u svinjcu. Ajd bok, idem ja doma… A ti… Ne znam… Ti drkaj.
Grmsi prasne u smijeh i otvori vrata Niki da može izaći.
- Ajd bok pederčino- reče mu i potapša ga po leđima.
- Marš- reče Niko- Dabogda ti k**** otpao.
Niks je krenuo prema gradu. Želio se malo prošetati i vidjeti ima li čega novog. Znao je da nema, no nije mjesec dana glavinjao Viroviticom.
Vidio je i dobrog starog Grmsija. On je bio tolika budaletina, a toliko dobar prijatelj, bar je tako Niko mislio. Grmsijevo pravo ime bilo je Lovro Bulan, i kao i Niko, imao je bolno odrastanje. Otac mu je bio radnik u šećerani, ali kad je dobio otkaz toliko je bio očajan da je počeo krasti i u krađi ubio čovjeka. Sada služi zatvorsku kaznu u Požegi. Lovrina majka je tada bila prisiljena uzdržavati ga sa svojom plaćom što ju je zarađivala kao trgovkinja. No, dijagnosticiran joj je rak na želucu i umrla je dvije godine poslije. Tada je Lovro imao deset godina. Ostala mu je samo neodgovorna teta s kojom i dandanas živi. Ona radi kao tajnica u jednoj bogatoj tvrtci, a doselila se u Lovrinu kuću samo zato jer je bolja od njezinog stana.
Lovro je postao buntovan i sirov zbog pogrešaka njegovog oca, smrti njegove majke i nebrige njegove tete. Prezirao ju je, a oca nikad nije ni posjetio u zatvoru. Mrzio je svijet oko sebe i poštovao je samo svoj kvart. U školi je bio loš učenik, i postao je propalitet. Niku je poznavao odmalena, kao i većinu njegovih sadašnjih prijatelja. Brzo su razvili svoj odnos i postali najbolji prijatelji.
Ivo Duić je znao što je Lovro sve prošao i uvijek je bio spreman pomoći mu. Nekada prije je Grmsi dolazio na večeru kod Duićevih kad njegove tete nije bilo kod kuće. Uvijek je bio dobrodošao pod njihov krov.
Niko je uvijek morao paziti što govori dok je u društvu s Grmsijem. To se odnosilo na psovke. Nikada nije spominjao nešto na račun Lovrine majke, jer bi se on duboko uvrijedio, a iz toga bi proizašlo svašta. U Grmsiju je naime, uvijek bila spremna neka agresivnost koja samo čeka da se probudi. Znao je puno toga lošega napraviti kada bi se jako naljutio. Nekima je znao razbiti zube ili čak ih istući do krvi. Imao je vrlo lošu narav, bio je vrlo buntovan i vulgaran, te još k tome nije imao nikakvih životnih ambicija. Samo je želio biti uz svoje prijatelje.
16.7.
Niks se upravo špricao dezodoransom. Bio je u svojoj sobi i spremao se za Goksijev tulum. Samo je obukao bijelu majicu i tamnoplave kratke hlače i sišao u boravak. Tamo je sjedio Ivo i gledao Dnevnik.
- E, deda, ja idem van- reče Niko.
- U redu- reče Ivo-Vrati se do jedan najkasnije.
- Mogu malo duže? Mislim, bit ću tu u susjedstvu pa…
- Ako ćeš biti blizu, ostani koliko te volja. A ako ideš negdje u grad, vrati se do jedan- reče mu Ivo.
- Važi- reče Niks, uzme ključ od kuće i stavi ga u džep, te izađe van.
Vrijeme je bilo vrlo ugodno gledajući kakvo je bilo jučer. Bilo je djece na ulici koja su se igrala, a bilo je tu i odraslih koji su kosili travu, podrezivali živicu itd.
Niks je raspoloženo hodao kad je na njega pao jedan dječak. Niko ga je podigao sa zemlje i čučnuo kako bi mu bio u ravnini.
- Hej, pa koji vrag ti radiš?- upita ga iznenađeno i nježno ga uhvati za glavu.
- Igramo graničara- reče dječak- I morao sam se maknuti da me ne pogodi lopta-
- Hoho, graničar- reče Niks-Obožavao sam to dok sam bio mali-
- Ti si Niko, je li?- upita ga dječak.
- Aha- odgovori Niks i nasmiješi se.
- Nataša je stalno pričala o tebi dok te nije bilo- reče dječak.
- Stvarno?- reče Niko-E pa sad sam tu. Pozdravi sestru, može?
- Može- reče dječak i ode se igrati s prijateljima.
Nataša Klarić je imala malog brata Ivana. Često se brinula za njega dok njezine majke nije bilo doma, a to je bilo često, jer je ona imala takav posao. A i otac joj nije bio kod kuće. On je radio u Americi i skoro svaki cent je slao svojoj obitelji.
Niks je došao do Goksijeve kuće, stare, ali velike. Glazba je tutnjala iz nje, a vidio je grupicu ljudi izvan kuće kako piju pivo i zabavljaju se.
- Bok, Drle- pozdravio je svoga zdepastog prijatelja. On se ustao i rukovao se sa Niksom.
- Pa di si mali- reče Drle-Kak je bilo u Zagrebu? Šta ima?
- Dobro je bilo, ide- odgovori Niks i osmjehne se.
- Unutra su ti Grmsi, Boš, Goksi… Ma svi. Ima puno cuge, al brzo nestaje, pa požuri- reče Drle i pogurne Niksa.
On je ušao u kuću. Bila je tu gomila ljudi, i trebalo mu je deset minuta samo da se ispozdravi sa svima. Čim se iskobeljao iz gomile, došao je do Grmsija i udario ga po ramenu.
- Di si, jebaču- reče mu Grmsi i propusti ga do Boša.
- Ohoho!- uzvikne Boš, odloži pivo na pod, stisne Niksu šaku i zagrli ga.
Bošovo pravo ime je bilo Luka Zidarić. Imao je dvadeset i četiri godine, te je bio svojevrstan uzor Niksu kada je on bio mali. Učio ga je mnogim stvarima, imao strpljenja s njime te se brinuo za njega kada Ive i Marice eventualno nije bilo kod kuće. I Ivo ga je jako poštovao. Boš je bio kršan momak širokih ramena i kratke smeđe kose. Imao je muževne crte lica i uvijek je dobro kotirao kod žena. A bio je pametan, pošten i odlučan čovjek.
- Jesi spreman za nove pobjede?- upita on Niksa.
- Uvijek- odlučno potvrdi Niko i nasmiješi se.
- To je moj frend- reče Boš i potapša ga po ramenu.
- Evo cuge!- čuo se glas izdaleka.
Bio je to Goksi. On je imao crne dreadlockse i uvijek se pravio važan. Bio je visok i mršav.
Tutnuo je svakome po jedan Radler te se pozdravio sa Niksom i započeo razgovor o Zagrebu.
No brzo ih je prekinuo živčani Grmsi.
- Koji mi to kurac daješ da pijem, pizdo? Ovo je vodica, ne alkohol- reče on krajnje mrzovoljno ispijajući Žuju s limunom.
- Pa svi znamo da si mala bebica koja mora piti nešto lagano- odgovori Goksi bebastim glasom.
- Pizda ti materina- Grmsi uputi Goksiju mrzovoljan pogled ispod oka, pa iskapi pivo-Daj još jedno-
- Za tebe više nema, sve ćeš mi popiti, đubre jedno, a ništa nisi donio, kao i uvijek- reče mu domaćin partija i nadoda-Straga ti Čempo pije viski. Traži od njega cugu.
- I hoću- mrzovoljno odgovori Grmsi-Viski je piće, a ne jebena Žuja limun-
- Pazi što piješ- dovikne mu Boš- Imaš petnaest godina, nije ti to zdravo-
Grmsi jedva čujno nešto progunđa i ode.
- Kretenčina- reče Boš vrteći glavom-Uvijek po svome. Nego, Niks, imam prijedlog za tebe-
- Slušam- reče on.
- Ja i Kiki ćemo kopati ovaj tjedan za staroga Kovačevića- reče Boš- Fino će nam platiti, pa ako se želiš uključiti…
- Pa može- reče Niks-Trebao bih malo zaraditi pa da si kupim neke stvari, da, može-
- U redu- reče Boš-U petak počinjemo, no još ti ja javim, ok?
- Ok- odgovori Niko.

--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Gamaran
Platinum Boarder
Platinum Boarder
avatar

Broj postova : 310

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-02

Godina : 22


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Sat Feb 04, 2012 10:26 pm

odlično,vidi se da imaš talenta za pisanje i super si složio uvod očekuje nastavak i da ne staneš na pola

--------------------------
"Most of you want sleep more than you want success!"
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Fri Feb 17, 2012 10:50 am

Nova dva chaptera, malo kraća:


17.7.
Niks je upravo pio Pepsi i gledao kroz prozor u užareni asfalt. Dobro se proveo sinoć, vidio je prijatelje nakon mnogo vremena. Ugovorio je posao na kojemu će zaraditi nekih petsto kuna, što će mu dobro doći za neke stvari.
- Hoćeš još?- upita ga Nataša.
Niko se trgne.
- Što? O, ne, hvala- odgovori on-Natočit ću si vode ako budem bio još žedan. Vani je pakleno.
- Aha- lijeno reče Nataša i sjedne pored Niksa- Kak je bilo sinoć?
- Dobro- reče on i makne pogled od prozora-Vidio sam cijelo društvo jučer, fino smo se zabavili-
- Do kad si ostao?- upita Nataša.
- Do dva- odgovori Niko-Ja i Grmsi smo otišli doma-
- Nisam ga vidjela tjedan dana- reče Nataša-Što ima kod njega?
- Sam je doma, sad je luđi nego ikad- reče Niks.
- Mda- reče Nataša-I ja sam stalno sama doma pa nisam luda.
- Pa Ivan je s tobom- reče Niko.
- Da… Ali on je stalno vani. Stalno se igra-
- Podsjeća me na mene kad sam bio dječak- reče Niko-Isti takav mali, mršavi…
Niko i Nataša su šutjeli oko pola minute. Svatko je mislio nešto svoje.
- Čula sam da Lovro radi sranja kao nikad prije- reče Nataša odjednom.
- Reko sam ti, luđak- nasmije se Niks.
- Ali ovo je ozbiljno- reče djevojka-Mislim, priča se da prodaje travu…
- Ništa strašno- reče Niko.
- … Da stalno krade, da je opljačkao neku trgovinicu na pijacu neki dan.
- Ma kakvi- reče Niks-Nema ti on muda za takvo što.
- E ja baš mislim da ima- usprotivi mu se Nataša-Stalno se hvali okolo da ima pištolj.
- Pa što? Nije u stanju pucati u nekoga. Nemaš brige za njega, on je totalno dijete-
- Žao mi ga je- reče Nataša-Čuj, da nije imao takvo djetinjstvo, sad bi bio normalan…
- On je davno skrenuo- frkne Niks-Prije si mu mogla vidjet onaj drag pogled u očima. A sad? Nema šanse. Sad samo pizdi i preserava se-
Opet su ušutili, a nakon minute Niko je rekao:
- Idem ja. Moram još dedi u trgovinu. Ponestalo je sira, salame…
- Ajde- reče Nataša- Vidimo se onda-
- Vidimo se…
21.7.
Niko je upravo popio na eks čitavu bocu vode.
- Bome si žedan, mladiću- dobaci mu stari Kovačević.
- Tko ne bi bio žedan po ovakvome vremenu- odgovori Niks i obriše si čelo od znoja.
- Kako smo na suncu, još ćemo dobiti melanom- reče Kiki.
- Začepi- odgovore mu i Boš i Niko u isti glas.
Već su četiri sata kopali Kovačevićev vrt, koji je bio ogroman. Još pola sata, pa onda idu doma. Niks je to jedva čekao, jer je bio oznojen, prljav od zemlje, boljela ga je glava od vrućine, a i smrdio je.
- Ništa dečki, ja idem kod Joze Milakovića na kartanje- reče Kovačević- imate tu još vode, kad završite ostavite lopate u šupi, sutra se vidimo u tri, nemate još puno-
- Aha, dobro, doviđenja…- promrmljaju momci.
Čim je stari nestao u prolazu, Kiki je promrljao:
- Prdonja. Mi se tu trgamo, a on ladi muda-
- Dokle god plaća to je u redu- reče Boš, uvijek optimist.
- Đeste kurveeeeeeeeeeeee- začuo se poznati pozdrav. Bio je to Grmsi, s četiri boce piva u rukama.
- Bok, Lovro- reče mu Boš.
- Evo Čempo vam šalje pivo svakome- reče i prisloni se na ogradu. Boš, Kiki i Niks dotrčaju i zgrabe piva.
- Grmsi, Bog te blagoslovio- reče Kiki.
- Jel ste dobili žuljeve?- upita Lovro posprdno.
- Jebi se- reče Niks-Ajde ti malo za promjenu kopaj-
- Ajde ti meni popuši kitu- odgovori Grmsi i sukne pola boce piva.
- Pičko- promrmlja Niks.
- Jebo ti ja strinu- reče Grmsi-Šta sereš koji kurac, nisam tu došo kopat-
- Ljenčino- reče Kiki.
- Samo vi radite, trutine jedne, a ja ću vas gledat kak lomite kičmu- reče Grmsi, sjedne na ogradu i otpije još malo piva-To je život.
Boš ga ljutito pogleda.
- Šit- reče Grmsi i prekrene očima.
- Uzmi ovu lopatu i kopaj- reče mu Boš zapovjednički. Grmsi napravi grimasu i uzme lopatu u ruke. Počne kopati.
- Ovo uopće nije teško- reče-Ovo bih mogo radit svaki dan-
- Samo ti daj- reče Boš-Bolje za nas.
Grmsi se nasmiješi i nastavi kopati, no s lica mu nestane osmijeh. Lopata je naletjela na nešto tvrdo.
- Ej, ljudi- reče Grmsi-Dajte se maknite s ograde i dođite vamo-
- Šta je sad- promrmlja Kiki i priđe k Grmsiju. Boš i Niks su slijedili njegov primjer.
- Naletio sam na nešto tvrdo- reče Lovro.
- Sigurno je kamen ili nešto- reče Boš i uzme lopatu.
- Je kurac kamen- reče Grmsi-Nešto drukčije.
Boš gurne lopatu u zemlju.
- Uf, ovo je teško- reče i zakopa još dublje. Počeo je uzdisati od napora. Ruke su mu se tresle. Malo-pomalo je dizao lopatu.
- Dajte…Pomozite…
Niks je primio lopatu za donji kraj i silovito podigao. Nije bilo lako, ali je uspio.
Od silnog grumena zemlje nije se točno vidjelo što je to što su dečki iskopali. No, vidjelo se da nije kamen. Bilo je nešto veliko, četverouglasto i zatvoreno u foliju.
- Vidi ovo, čovječe- reče Kiki i počne rukama čistiti zemlju s paketa.
Bio je dugačak oko trideset centimetara, i u njemu su bili zamotani paketići puni listića, prašaka i nekih malih, čvrstih, bijelih stvari.
- O, ne- reče Boš, gledajući u paketiće-Ovo nije dobro.
- Ma jel to…- počeo je Grmsi.
- Droga- dovrši Niks.
- Ovo je trava… Da, puno je trave… ali gle ovo… Krek… Čovječe, ovo je ozbiljno… Heroin… Neke tablete, ne mogu ih raspoznati… Sastojci za dope…- zaprepašteno je mrmljao Boš.
- Vidi starog jebača… Skriva drogu u bašči…- reče Kiki.
- Ma nije ovo njegovo- reče Boš- Ne bi nam inače dao da kopamo. Ovo je netko drugi ovdje stavio.
- Zapadnjaci?- upita Niks.
- Možda- odgovori Boš-Ali sumnjam da je netko tko je u obiteljima. Ovo je djelo pravih dilera.
- Šta ćemo sad?- upitao sam.
- Šta bi drugo napravili… Idemo na policiju…- reče Boš.
- Jesi ti lud?- upleo se Grmsi-Pa znaš koliko možemo zaradit na ovom?
- Pa da dileri otkriju da mi prodajemo njihovu drogu? Nema šanse- odgovori mu Kiki.
- Kiki je u pravu- složi se Boš.
- Bolje je da to ovdje ostavimo- reče Niks. Svi se okrenu prema njemu.
- Zajebi to- reče Grmsi- Malo mi se sad ponašaš ko pička, znaš? Ti bi najradije to ostavio ovdje, da ne bude rizika da nas neko kasnije lovi po gradu zbog tog šta smo uzeli drogu. Ti bi ko najveća pizda ovdje ostavio sve to da netko dođe po to. Ja opet kažem; idemo je preprodati.
- Začepi- hladno mu reče Boš-Nosimo to na policiju i amen- i ustane se s paketom te prijeđe preko ograde. Svi ga slijede.
Grmsi odmahne glavom.
- A i ti si pička, Boš. Šta se bojiš koji kurac?
- Ne bojim se- reče Boš- Ovako samo dobijamo na kreditu kod policije. Surađujemo.
- Jebeš ti policiju i surađivanje! Na ovome možemo zaraditi!
- Grmsi, šuti- reče Niks-Boš zna šta radi.
- Ti šuti, pičko- frkne Grmsi.
- Dobro, hoćeš li začepiti?- upita ga Boš-Prekini ga vrijeđati.
- Ma koji je ovo kurac? Ti sad braniš Niksa jer si ga kao odgajo i pružo mu neku veliku ljubav u životu i sad mi tu glumiš nekog oca. Ajd ne seri. Svi znamo ko mu je bio pravi otac i svi znamo da je poginuo i on sad ima svog djeda i ti se nemaš pravo zauzimati za njega. Nisi mu otac, jebote ja- napadne Grmsi.
Boš se okrene prema Lovri, ispusti paket iz ruku i srdito ga pogleda. Niks i Kiki su znali što slijedi.
Pridržavali su Boša da ne napadne Grmsija. On je ustuknuo i iznenađeno buljio u Boša.
- Nemoj, čovječe, svi znamo da Lovro ima predugačak jezik, nemoj ga…- derao se Kiki i držao ga.
- Pusti to, čovječe- reče Niks-Ostavi…
Boš je nakon još pola minute shvatio da je izgubio bitku, pa se smirio i podigao paket sa zemlje. Nastavio je hodati u smjeru svoje kuće. Niko, Kiki i Grmsi su ostali stajati.
- Ti si glup- reče Niks-Baš ne znaš kad treba začepiti-
- Jebiga- promrmlja Grmsi.





--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Sun Mar 18, 2012 8:32 pm

23.7.
- Nemoj mi jebat mater!
To su bile Grmsijeve riječi kad je vidio Čempu krvavog i izubijanog. Ležao je na ulici, bazdio je i tresao se.
- Čovječe…- Alen i Niks su rekli u isti glas.
- Brzo- reče Goksi i primi Čempu. Niks mu je pomogao podići ga.
Čempo je bio biljed kao kreč. Krv mu je curila niz usne i iz nosa, imao je masnicu na oku i razbio si je par zubi.
- Tko ti je ovo napravio?- upita ga Alen.
Čempo pokaže na džep u njegovoj košulji.
Niks je zavukao ruku u njega i pronašao papirić.
- Pazite se Zapadnjaka.- pročitao je.
- Koji kurac to znači?- razjareno je upitao Grmsi mašući cigaretom na sve strane.
- Znači da nas netko ima na zubu- reče Goksi.
- Kurac- reče Grmsi-Zaš bi nas neko imo na zubu ak nikom ništ nismo napravili? Gledamo svoja posla…
- Znaš, Lovro, postoje budale koje si misle da će biti zanimljivije ako nas jebu u mozak. Po gradu se priča o nama, i netko misli da je bolji- reče Goksi.
- E jebem im mater u pičku, vidjet ćemo mi tko je bolji, pička im materna da im pička materna- Grmsi je psovao kao kočijaš.
- Idemo kod Boša, on će znati šta napraviti…- reče Niks.
- Prvo idemo u bolnicu. Niko, bolje nazovi Boša da dođe odmah na hitnu- reče Goksi. Niks kimne i izvadi svoj oronuli Sony Ericsson.
- Ej, Boš, ja sam, Niks… E, dogodilo se nešto strašno, čovječe… Neki tipovi su izubijali Čempu… Vodimo ga na hitnu… Dođi tamo odmah…- mumljao je Niko Bošu.
Ekipa je došla do Goksijevog auta.
- Ljudi, mogu povesti samo jednog. Čempu ću staviti da leži, pa neće biti mjesta odozada- reče on i otvori auto.
- Mene ćeš voziti- reče Grmsi.
- Ok, ako treba mi ćemo i trčati do hitne- reče Alen.
- Dogovoreno- reče Goksi kad su položili teško ranjenog Čempu u auto-Vidimo se.
On i Grmsi su sjeli u auto i odvezli se. Alen i Niks su se pogledali.
- Oćemo trčat?- upita Alen.
- Oćemo- potvrdi Niks i udari sprint. Alen ga je slijedio.
Deset minuta im je trebalo do hitne. Tamo su ih čekali Goksi, Grmsi i Boš.
- Moramo na policiju- puhne Boš.
- Ma kakva jebena policija! U pičku maternu i s njima… Ništa neće napraviti- reče Grmsi. Boš ga mrko pogleda. Nije mu još sjela ona svađa od prekjučer.
- Ovo nije normalno…- reče Niko-Otkad sam se vratio samo nevolje… Prvo droga, pa onda ovo… Što je slijedeće?
- Zna se- reče Boš-Rat.
- Šta?- upita Grmsi.
- Očito je da nas neka banda budala želi poniziti. Ako su istukli Čempu, zašto ne bi i ostale? Moramo im uzvratiti- objasni Boš.
- Oružjem?
- Šakama.
- Neće upaliti- reče Grmsi-Kuiš, možemo im samo utjerati strah u kosti s par metaka i tako, da nas više ne zajebavaju, ovako nam mogu uzvratit.
- Moći će i ako posegnemo za oružjem- reče Niks-Mislim, pa to je opasnije. A i kažnjivo.
- Šta ti misliš da tuča nije?- upita Grmsi razdraženo.
Iznenada je doktor izletio iz ambulante.
- Vaš će prijatelj morati ostati u bolnici- rekao je-Jako je pretučen, izvući će se, no teško diše. Morat ćemo obaviti neke pretrage…
- Samo neka bude dobro- reče Boš.
25.7.
- Znaš šta se desilo?-
- Šta?-
- Pretukli su onog malog, Horvata… Jedva da je živ.
- Bože dragi. Pa ko?
- Neke bitange. Kažu da je to neka banda koja želi sredit naše dečke.
- Isusmarija! Pa više ne možeš normalno živjet u ovako malom gradu.
- Kažem ti, ne puštaj unuke na ulicu poslije šest. Nema više igre do osam, načula sam ja da će im uzvrat't ove naše budale.
- Pa ko?
- Lovro mali.
- Ma, on je kreten.
- Onda Zidarić.
- Pa šta on ima s njima? On je dobar dečko.
- Pa onaj s onom užasnom frizurom, i još par dečkiju.
- Strašno.
- Pa da.
Niks je ležao u travi u svojem dvorištu prisluškivajući susjede na kavici. Preko ograde susjed Predragović je zalijevao sa šmrkom sve oko sebe, a susjed preko puta je kosio travu. Svi su radili nešto osim njega.
On je čekao Boša da dođe i priopći mu nešto vrlo važno što je rekao svima osim njemu jučer. Niks je jučer bio preumoran i predepresivan da bi ikuda išao, pa je ostao doma i družio se s dedom.
A kolebale su ga mnoge stvari. Što će sada? Kako? Hoće li se uključiti u osvetu protiv tajanstvenih Zapadnjaka? Ni sam nije znao. Mora štititi svoje prijatelje, ali ne smije se uvlačiti u sranja. Morat će pomoći, ali morat će i paziti.
Boš je iznenada uletio u vrt s papirima i kartom grada te sjeo pored Niksa.
- Diž se, ljenčino!- dobacio mu je. Niko se nasmiješio i uspravio se.
- Što si me trebao?- upita on.
- Danas su napali Kikija kod bazena. Srećom, izvukao se bez većih posljedica. Hvala Bogu što brzo trči- reče Boš ozbiljnim glasom.
- Nemoj me jebat- zaprepašteno reče Niks-Pa… Tko su ti tipovi…?
- Niks, grad se promijenio- reče Boš-To je to, naš mali „rat“ je počeo.
- Ali… Protiv koga se borimo?- upita Al.
- Vidi- reče Boš i stavi kartu Virovitice na stol. Izvadi tamnoplavi i zeleni marker.
- Ovo- zaokruži desnu stranu grada tamnoplavim markerom-Smo mi. Istočnjaci. Ovo- zaokruži pomno lijevu stranu grada- Su Zapadnjaci. Svaka banda ima podbande. Naše su Kraševci, Pseta, Drugi Blok i Suvarci. Mi smo u Drugom Bloku. Zapadnjaci, koji su nam prijetnja, imaju podbande zvane Sjever 10, Ravni Blok, Osam Obitelji i Centralni.
- Sve je to kul čovječe, ali nema šanse da ja ubijam vršnjake po gradu samo zato jer žive u drugom dijelu grada- reče Niks.
- Svašta- frkne Boš-Nećeš ti nikoga ubijati. Nećemo koristiti oružje. Ići ćemo u Zapadni dio grada. Moramo pokazati budalama koje su prebile Čempu. Moramo im uzvratiti istom mjerom.
- Ali to je suludo! Mislim, ovo je jako mali grad, i da se mi idemo međusobno klati!? Pa biciklom dođem za petnaest minuta na kraj zapadnog dijela! Mogu nas srediti samo tako!- reče Al. Boš i Niko se trgnu. Alen je došao prije minutu-dvije i stajao iza leđa dečkima. Oni to nisu ni opazili.
- Tu imaš pravo- reče Boš- Ali mi ćemo samo postaviti zaštitu na naš dio. Ako nas napadnu, uzvratit ćemo, i to je to.
- Ali što ako… Ne znam… Netko uzme pištolj i počne pucati po drugima?- upita Niks-Što onda?
- Jednostavno, idemo se uvlačiti policiji u šupak- reče Boš.
- Čuj, Boš, pomoći ću ti- reče Al-Ali ne drži mi ovo vodu. Neće dobro završiti. Svi ćemo se uvući u sranja. A gledajući kakve budale imamo… Pogledaj Grmsija. On je u stanju ubiti nekoga samo tako.
- Nije- podsmjehne se Niks. Al ga mrko pogleda.
- Svejedno, luđak je… Ne znam, Boš. Moraš mi obećati da nećemo nastradati i da će sve biti u redu…- reče Al vrlo odlučnim tonom.
Boš je malo zastao, pa rekao:
- Dat ću sve od sebe da sve završi kako treba. A ako ne… Slobodno svalite krivicu na mene.
- Nema šanse- reče Niks.
- Poslušat ćeš me- reče Boš-Ako ja tako kažem, onda me poslušaj.
Niks se namršti.
- Ti nam samo želiš dobro.
- Ali sam inicijator napada. Ja sam kriv. I najstariji i najodgovorniji. Zato- slušaj me.
- Ok- odvrati Niks i puhne.









--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Lelou1524
V.I.P.
V.I.P.
avatar

Broj postova : 2068

Reputation : 12

Pridružen : 2012-02-05

Godina : 20


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Mon Mar 19, 2012 9:22 am

I love the way you swear. Ima dosta teksta Very Happy. Ljepo opisano, zgodne psovke. IMaš talenta kul

--------------------------


''When you are miserable, you need something that is even more miserable than you to feel good about yourself.''
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Mon Mar 19, 2012 2:57 pm

Jednostavno koristim psovke koje čujem svaki dan, a čujem ih jaaako puno. Znam da ima dosta teksta no tako ostavim bolji dojam i više se kuži što se zbiva. Još dva-tri poglavlja pa dolaze najbolje stvari. Možda danas opet stavim.

--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Tue Mar 20, 2012 3:39 pm

4.8.
Niks je prelazio cestu, kad je odjednom zeleni auto izjurio pred njega. On se jedva izmaknuo i uzviknuo glasno neku psovku.
Auto je stao i vozač je otvorio prozor.
Bio je to mladić crne kose koji je na glavi nosio šiltericu i sunčane naočale. Iz auta je treštala house glazba. Posprdno se nasmijao.
Otvorio se i prozor iza njega. Još jedan mladić sa zelenom kapom je nagnuo glavu, pogledao Niksa ravno u oči i izvukao pušku.
Niks se iznutra sledio, a izvana je naizmjence gledao auto i okolinu pokušavajući ostati miran.
Zapadnjaci su se grohotom smijali.
- Nagazi- rekao je tip s puškom i vozač ga je poslušao. Otišli su.
Niksu je laknulo. Znao je da ne bi pucali, no možda bi izašli iz auta i pretukli ga. Hvala Bogu što nisu.
Prošlo je neko vrijeme otkad je počeo rat. Zapravo, po Niksu još nije, jer nisu imali pojma tko je pretukao Čempu, koji je izašao iz bolnice i kojemu je većina kosti zarasla. Inače, stvari u gradu su se itekako pogoršale. Grmsi se tukao sa dečkima iz drugog dijela grada svaki dan. Često je pokazivao pištolj i hvalio se njime. Boš je često riskirao i odlazio autom u drugi dio grada kako bi dobio neke informacije od svojih doušnika koji su bili pripadnici Istočne strane, a živjeli sa Zapadnjacima praveći se neutralni. Goksi je svaki dan pratio korake zelenih, Kiki je pokušavao doznati podatke o nekim većim ribama, tj. gdje izlaze, gdje se kreću i gdje žive. Niks i Al nisu radili ništa. Trudili su se biti neutralni u cijeloj priči i stalno su pokušavali ne miješati se ako je ikako moguće. Boš je to znao, a i Grmsi, koji ih je često zasipao uvredama zbog toga. Ali Zapadnjaci su ih poznavali, i često bi ih maltretirali, kao maloprije.
Niks je došao k Nataši i Ivanu koji su sjedili u travi i zabavljali se.
- Ej- pozdravila ga je.
- Hej- odvratio je Niko i nasmiješio se-Šta se radi?-
- Malo se igramo- reče Nataša-Što ima?
- Ništa posebno. Samo što dečki skoro da uopće ne spavaju- reče Niks. Nataša zaokrene očima.
- Preozbiljno to shvaćate-
- Nemoj mene trpati u isti koš… Ja i Alen ne radimo ništa- reče Niko pomalo napadno.
- Tako je, ne radite ništa- reče Nataša-Uopće se ne trudite spriječiti ih.
- Nemoguće- puhne Niko -A kak si ti?- upita Ivana.
- Dosadno mi je- reče Ivan.
- Dečki su mu otišli na more- reče Nataša-Pa se nema s kim igrati.
- Dođi ti kod mene i Grmsija- reče Niks-Mi ćemo te naučit košarci.
- Super!- uzvikne Ivan-Jel mogu?- upita Natašu
- Ma šta ti pada napamet?- odgovori ona-Nećeš ići s njima.
- Zašto? Baš smo mislili nabacit basket…- usprotivi se Niko.
- Nema šanse da se druži s tobom a kamoli s Grmsijem- reče Nataša vrlo ljutito-Kakav je Lovro još će ga napiti-
- Ma daj molim te- reče Niks.
- Da te nisam više čula- reče ona.
- Dobro- Niko je podigao ruke u zrak, okrenuo se i otišao.
Bio je frustriran činjenicom da Nataša misli kako su on i Grmsi neodgovorni. Dobro, Grmsi jest, ali s Ivanom bi se baš super družili. Pušiona.
Iznenada se pojavi uspuhani Kiki.
- E… Niko… Otkrili smo tko je pretukao Čempu- reče on.
- Tko?- uzbuđeno i zaprepašteno upita Niks.
- Neka velika riba kod njih. Neki C-Lur sa trojicom ostalih pički.
5.8.
- Ti si lud- reče Niks Grmsiju kad su zašli u zapadni dio grada.
- Gledaj, ja idem srediti te govnare, jesi sa mnom ili ne?- upita Grmsi.
- Naravno da jesam. Samo bi mi mogli izvući deblji kraj- reče Niks.
Grmsi prasne u smijeh.
- Nemaju šanse- reče on.
Niko ga je začuđeno pogledao. U neprijateljskom su kvartu, idu na igralište gdje je gomila neraspoloženih Zapadnjaka koji samo čekaju da ih prebiju. I Grmsi kaže da oni nemaju šanse?
Zapadni dio grada se nije nimalo razlikovao od onog istočnog. Iste kuće, iste ulice, ista mladež- propaliteti.
U zadnjih mjesec dana stvari su se u gradu jako pogoršale. Kada je Niko došao nazad, sve je bilo manje-više isto, bez nekih velikih incidenata, s tek pokojom tučnjavom. Drogu nisi mogao ni primirisati. Sada je Niks zaprepašteno slušao kako mladi konzumiraju marihuanu i ostale lake droge. Ovaj grad propada, a njihovi građani su zatočeni u njemu. Policija ne radi svoj posao, a grad se boji djece s ulice, koliko god to zvučalo smiješno. Slučaj se još nije proširio na državu, mada se u medijima daje sve više pažnje Istočnjacima i Zapadnjacima.
Niko i Lovro su stigli na igralište puno mladih. Grmsi je odmah preuzeo kormilo. Prišao je jednom jakom, robusnom mladiću.
- Jesi ti C-Lur?- upita ga Grmsi.
- Da- C-Lur znatiželjno podigne glavu.
TRES!
Grmsi ga je udario šakom u bradu. C-Lur je pao, a ostali su se odmah ustali i navalili na Lovru i Niksa.
Nastala je gužva. Grmsi i Niko su udarali svim snagama po protivnicima, kojih je bilo trostruko više. Niks je osjetio kako mu rebra gore, a malo poslije toga je osjetio i jak udarac u leđa.
Začulo se urlanje.
- MIČITE SE OD NJIH DVOJICE!- derao se C-Lur. Svi su se iznenađeno okrenuli prema njemu i poslušali ga.
- Ti- reče on i uperi prst u Grmsija- Ti si onaj Istočnjak. Onaj Bulan.
Grmsi kimne glavom i posprdno se nasmiješi.
C-Lur ga udari svom snagom nogom u trbuh. Grmsi ispljune nešto sline i ustukne.
Podigao je pogled prema C-Luru i krenuo na njega. Udario ga je šakom u lice, čime je uzvratio i C-Lur. Zapadnjaci su počeli navijati za njihovog vođu i prijatelja, i kao da su zaboravili na Niksa, koji je gledao Grmsija zabrinuto. Nema šanse da pobijedi, C-Lur je jači od njega. Kad ga jednom dohvati, gotov je.
Dvojica mladića su istovremeno razmijenjivali udarce. Iznenada je netko iz gomile dodao C-Luru letvu kojom je odalamio Grmsija po glavi. On je pao na zemlju i uhvatio se za glavu. Niks se razljutio.
- To nije fer!- vikao je-Jebem ti ja mater! On nije imao nikakvo oružje osim šaka! Đubre jedno kukavičko!
- Ti šuti- reče mu jedan momak i udari ga šakom u lice. Niks padne. Uhvatio je praznu bocu od piva i bio je spreman baciti je na jakog momka, no jedan Zapadnjak ju je nogom odbacio i razbio je.
Niko je vidio kako se Grmsi polako ustao, zateturao dok su mu se Zapadnjaci smijali. Malne da nije pao na jednog tinejdžera, ali on se vješto izmaknuo i pustio Grmsija da padne na asfalt.
- Ha! I on me je kao htio pretuć!- vikne C-Lur i pljune na Lovru.
- Pička li ti materina…- reče Grmsi- Ti si igrao prljavo, ali… Ali ja ću igrati još prljavije… Pizda ti materina…
- Ohoho, da vidimo šta će ovaj fajter napravit sljedeće!- reče C-Lur i prasne u smijeh.
Niks je ležao na zemlji, prelijen da se ustane. Uspravio se i pogledao malo bolje što se zbiva. Grmsi se uspravio, i izvadio nešto svjetlucavo iz hlača… Ne… Pištolj…
Pištolj!
- NE! GRMSI, STANI, POBOGU!- vikne Niks gledajući Lovru s nevjericom. Brzo se podigao i pokušao ga zaustaviti, ali bilo je prekasno.
C-Lur je pao kao pokošen, s metkom točno u srcu. Grmsi se osmjehnuo gledajući ga kako pada.
Zapadnjaci su blijedo gledali u njega.
- Šta je, pičke! Hoćete da i vas pobijem!?-
Zapadnjaci su se počeli odmicati, ne mičući pogled s Grmsija. Niks je kao ukopan stajao pred C-Lurovim mrtvim tijelom. Sudionik je ubojstva. Nije zaustavio Lovru na vrijeme, i on je ubio C-Lura.
- Bježimo odavde- reče Niks.
- Čekaj da vidim jel ima love kod sebe- reče Grmsi i počne kopati po C-Lurovim džepovima. Niks se uhvati za glavu, zaprepašten i uplašen.
- GRMSI!- prodere se od očaja.
- Kvragu- reče on i povuče Niksa za mišicu kako bi pobjegli.
Njih dvojica su mahnito trčali, a Niks nije mogao vjerovati što je Grmsi upravo učinio. Uvijek je bio budala, ali da je u stanju ubiti čovjeka! Samo mu je još to trebalo.
Nakon tri minute trčanja, Niks se zaustavio. Lovro ga je začuđeno pogledao.
- Šta je, čovječe? Pa bježimo, sigurno su pozvali pandure- reče on nestrpljivo.
- Ti nisi normalan!- prodere se Niks- Ubio si ga!
- Daj nemoj bit pizda!- ljutito reče Grmsi-Tip je prebio Čempu koji je skoro iskrvario do smrti! Imao sam jako dobar razlog!
- Ali… Ali, jesi li svjestan što nam to može donjet?- upita ga Niko-Pa jebote, ako dobiju dovoljno dokaza da smo nas dvojica bili ondje…
- Nema šanse- reče Grmsi-Imat ćemo alibije od deset osoba-
- …A što je s osvetom Zapadnjaka?- reče Niks-Sasvim sam siguran da i oni imaju oružja kod sebe i da će oni krenuti na nas! Ovo je mali grad, ako saznaju gdje stanujemo…
- Bit ćemo spremni- reče Lovro.
- Lako je to reć!- reče Niks ljutito gledajući u Grmsija.

--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Tue Mar 20, 2012 3:40 pm

6.8.
- ŠTO SE DOGODILO!?-
Nataša, Boš , Goksi i Al su bili izvan sebe.
- Reci mi da se zajebavaš. RECI MI DA SE ZAJEBAVAŠ!- urlao je Boš.
- Ne… Ubio ga je- reče Niks.
Boš je potrčao prema Grmsijevoj kući.
- Boš, NEMOJ!- vikali su njegovi prijatelji, no uzalud. Boš je minutu kasnije udarao Grmsija svom snagom. Bio je tako bijesan da ga je najradije želio zatući pred svima.
- ŠTA SI TO NAPRAVIO, JEBEM TI! ŠTA SI TO NAPRAVIO!- derao se i prestao ga tući. Pokrio je glavu rukama i s nevjericom gledao u izubijanog Grmsija.
- Jebemu mater Boš- promrmljao je Grmsi-U pičku maternu- ispljunuo je nešto krvi-Jesi ti poludio il šta?
- PA NARAVNO DA SAM POLUDIO! UBIO SI ČOVJEKA!- urlao je Boš iz petinih žila.
- Zaslužio je…- rekao je Grmsi.
- Isuse Bože, Isuse Bože…- mrmljao je Boš.
Niks, Al, Nataša i Goksi su im prišli.
- Ustaj- reče Niks i podigne Grmsija. Nataša mu je opalila jak šamar.
- Koji vam je? Pustite me!- reče Grmsi i gurne Niksa-Tip je to zaslužio. Jebe se meni. Zamalo je ubio Čempu. Ponizio me pred svima. Vjerojatno bi me prebio do smrti da nisam izvukao pištolj. Trebam malo privatnosti, ok? Boli me kiturina za nekog tamo C-Lura. Jedna seljačina manje-
Odšepao je do ulaznih vrata kuće, pogledao još jednom ekipu, mahnuo glavom i zalupio vratima.
18.8.
Dosta je vremena prošlo otkad je Grmsi ubio C-Lura. Boš je bio u komi. Nestrpljivo je čekao uzvraćaj Zapadnjaka, no oni su šutjeli. Ali znalo se da nešto pripremaju. Grmsi je nakon konflikta pao u depresiju. Nije izlazio iz kuće, nije se nikome javljao na pozive, ništa. Kasnije je izašao van jednoga jutra i pokajao se za svoje grijehe i pomirio se s prijateljima. No, još je uvijek bio agresivan.
A niks se kolebao zbog nekih pitanja. Policija nikoga nije tražila. Nitko nije znao tko je skinuo C-Lura. Ipak, Niks je živio u strahu. Nije znao što bi sa sobom. Ako ga policija nađe, ne gine mu kazna. I jedno staro pitanje je bilo tko je sakrio onu drogu u Kovačevićevom vrtu? I tu je policija tapkala u mraku. Boš je tražio neke informacije, no nije uspio doći do nekih saznanja. Bio je uvjeren da su to bili Zapadnjaci.
Gornjeg datuma su Istočnjaci imali party na sjeveru, u dijelu Kraševaca. Stanje se promijenilo kad su došli Zapadnjaci. Oni su gledali svoja posla, ali kad su im Istočnjaci prišli, postalo je papreno. Grmsi je naravno htio tučnjavu.
- Jel možemo mi ijedan dan ovdje provesti bez tučnjave?- javi se jedna vrlo lijepa djevojka koja je stajala na strani Zapadnjaka.
- Šuti, kurvo- odbrusi joj Grmsi. Zapadnjaci su ga počeli zasipati uvredama.
- Problem?- reče on i izvadi pištolj iz džepa. Zapadnjaci ustuknu. Nakon pet sekundi tišine, jedan poviši mladić izvuče pištolj i uperi ga u Grmsija. Grmsi upre pištolj u znatno višeg protivnika.
- Ne bojim se povući okidač- reče mladić dubokim glasom- A ti mi već ideš na živce.
- Samo daj- reče Grmsi- Ubijao sam ja Zapadnjake.
Iako je probao ostati autoritativan, mladiću se u očima na tren pojavilo iznenađenje.
- Lažeš- reče on. Grmsi se nasmije.
- Dosta!- umiješa se Al. Svi odjednom okrenu pogled prema njemu.
- Stvarno mi je više pun kurac svih vas! Spustite pištolje! U pičku materinu, jel moramo ovako!? Samo zbog par usijanih glava poput vas?- mahne glavom prema četvorici Zapadnjaka i Grmsiju-Ako se želite ubijati radite to negdje gdje drugi ne mogu nastradati. A od njih nećete dobiti pomoć. U pičku maternu- reče i šutne kamenčić s asfalta.
Visoki mladić ga je vrlo ljutito gledao. Izgleda da mu se Al zamjerio.
Ali, spremio je pištolj. Istočnjaci i Zapadnjaci su se razdvojili, a Grmsi se nasmijao i namignuo visokom mladiću.
Goksi, Al i Niks su otišli do Goksijevog auta. Taman su bili spremni posjedati se kada su se začuli pucnji.
Cijela rulja je čučnula na pod. Niko je bio iznenađen. Bilo ga je pomalo strah. Što ako ga pogodi neki zalutali metak? I koja to budala puca?
Brzo je otvorio vrata auta, sjeo na stražnje sjedalo, zatvorio vrata i panično legnuo kako mu ne bi neki metak šiknuo u glavu kroz staklo. Goksi i Al su sjeli u auto, Goksi ga je brzo upalio i dao gas.
Šutjeli su više od minute, kada je Niks iznenađeno i potreseno rekao:
- Čovječe… Odo ja iz Virke. Ovo… Ovo nije normalno-
- Koji je to bio kurac?- upita Al Goksija.
- Nemam blage- odgovori on. Bitno je da za nas nema posljedica.
- A Grmsi i Kiki? Ne bih se čudio da je Grmsi sad skinuo nekog Zapadnjaka- reče Al.
- Ja se ne bih čudio da su oni skinuli njega- reče Niks- C-Lur je bio velika faca, ako Zapadnjaci stvarno povjeruju…
Opet su zašutjeli. Skrenuli su u drugu ulicu, kada su začuli sirene iza sebe.
- U pičku materinu!- uzviknuo je Goksi i stao.
Trojka je izašla van. Tamo su ih već čekala trojica policajaca.
Niks se jako uplašio. Ako ga policajci uhite, to će biti nešto grozno. Sjebat će si život, a kako će tek potresti djeda! Već je bio sudionik jednog sranja…
- Imate li droge ili oružja kod sebe?- upita ih jedan.
- Ne- reče Goksi.
Svo troje je položilo ruke na glavu i spustilo tijela na haubu.
- Čisti smo- reče Niks.
- Šuti- šapnuo mu je Goksi.
- Začepite obadvojica- reče jedan policajac.
- Samo kažem da smo čisti…- ponovi Niko.
Policajac mu ljutito priđe, okrene ga prema sebi, uhvati za majicu i procijedi kroza zube:
- Misliš da si pametan, ha?- upita i još ga više približi prema sebi.
Niks je zurio u njegove bijesne i krvave oči. Nije imao pojma što će se iduće dogoditi.
- Misliš da si frajer?- upita policajac i izvuče pištolj. Niko se sledio.
- Opa, prestrašen?- upita pandur.
Policajac uperi pištolj točno u Niksov grkljan.
- Volim to- reče pandur-Zato sam i uzeo ovaj posao. Volim gledati pizde kao što si ti kako seru u gaće od straha.
- Sigurno si jedan od onih govnara iz Ravnog bloka- reče policajac- Jedan od onih iz Kumičićeve gdje ste neki dan pretukli starca-
Niks se tresao. Ako kolege ne zaustave ovog tipa, pucat će sto posto. Ovaj pandur je pukao.
- Ličiš mi na Suvarce- nastavi-Bitange koji puše travu ispred osnovne škole. Bitange koji bacaju kamenje na knjižnicu. Oni koji su ubili nevinog dečka u Gupčevoj.
Goksi i Al su ih samo zaprepašteno gledali, a drugi policajci se nisu ni pomaknuli. Očito da je ovaj bio njihov šef.
- Sad mi se ne činiš tako hrabar. Što imaš za reći, pičko jedna?- upita ga policajac. Niko se tresao i ubrzano je disao.
- Daj mi razlog da ne povučem okidač- reče on.
Niks se grčevito držao za automobil. Imao je ozbiljan izraz lica, nije želio pokleknuti, ali nije mogao kontrolirati dvije suze koje su mu potekle duž lica. Bio je uplašen i bespomoćan.
Iznenada, policajac kao da se trgnuo. Opustio je ruku i polagano odmaknuo pištolj od Niksa. Pustio ga je. Ostala dva policajca su pustila Ala i Goksija.
Niks se ustao i obrisao suze s lica. Bio je bijesan. Razjaren. Jedva se kontrolirao da ne skoči na pandura. Goksi je to primjetio i stao pored njega da ga zaustavi ako krene.
- Želim vam lijepu večer, gospodo- reče isti policajac smirenim i službenim glasom.
- Aha- reče Niko.
Trojica su se posjedali u auto i odvezli. Nisu rekli ni riječi cijeli put.
Goksi je ostavio Niksa točno ispred Natašine kuće. Pozdravili su se.
Niks je ušao u Natašino dvorište i pokucao na ulazna vrata. Ona mu je otvorila.
- Gdje si ti dosad?- upita.
- Ma…- reče Niks i odmahne rukom. Još je uvijek bio sav blijed.
- Što je bilo?- upita Nataša, pomalo iznenađena.
- Ništa…- reče Niks.
Stisnuo je šaku tako da mu se počela tresti.
- Jebem ti mater…- rekao je. Zamahnuo je rukom negdje u zrak.
- Pička ti materina… Jebem ti mater… Da ti jebem…- govorio je i udarao nekoga nevidljivoga.
Nataša je sjela na naslonjač i zaprepašteno zurila u Niksa. On se strovalio na kauč i pokrio lice rukama. Počeo je plakati.
Nataša se ustala i sjela pokraj njega.
- Htio me je ubit… Jebo mu pas mater… - rekao je kroz plač.
- Šta je bilo?- upita ga Nataša.
- Zaustavila nas je… Policija… Nismo ništa napravili… I taj je pandur došao do mene, uperio mi… Pištolj… I počeo govoriti kako nas sve mrzi, kako smo gamad, kako samo ubijamo i drogiramo se… I stalno je držao pištolj na obaraču… Ja sam već poludio…
Nataša nije ništa rekla. Samo je zagrlila Niku.
- Ha…- reče on- Sad plačem ko curica…
I poljubili su se. Niks je znao da to slijedi, ali nije mu bilo bitno. A kako mu je samo bilo prije par sati!

--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Tue Mar 20, 2012 3:41 pm

19.8.
Niko je s djedom gledao televiziju i dosađivao se kao nikad u životu. kad će više šest sati pa da ode na party kod Goksija!
Netko je pokucao na vrata. Niko je otišao do njih i otvorio ih. Bio je to Grmsi.
- Eeeeeej!- pozdravili su se i stisnuli si šake.
- Šta ima, dečko moj?- upita ga Grmsi.
- Malo odmaram i tako to…- odgovori Niks.
- Jel se vidimo danas kod Goksija?- upita Grmsi.
- Nego da se vidimo- reče Niks.

Ivo se namrštio i promeškoljio u naslonjaču.
- Dečki, dođite malo ovamo- rekao je i mahnuo rukom.
Niko i Grmsi su ga poslušali, pomalo začuđenih lica.
- Sjednite tu, na kauč- reče i pokaže im rukom gdje da sjednu.
Niko i Grmsi su poslušno sjeli, gledajući Ivu i pitajući se što će im iduće reći.
- Znate, Bog je jednom odredio što ljudi smiju raditi, a što ne smiju- reče Ivo blagim glasom- O tome ste slušali na vjeronauku i u crkvi, jeste li?
- Da, aha, jesmo…- promrljaju dečki.
- Stvari koje ne smiju raditi se zovu grijesi- nastavi Ivo- I o tome ste također slušali, zar ne?
- Aha- progunđaju dečki.
- E, pa, čujem svašta o vama- reče djed i namjesti se u naslonjaču- Znate da je ozlijediti čovjeka, prebiti ga, ubiti teški grijeh?
- Ma daj deda, pa nikad ne bih ubio nekoga- reče Niko vidno začuđen pomisli o tome da djed misli da je on u stanju ubiti.
- Možda ne bi- reče Ivo- A o tebi, Lovro, sam čuo jako ružne stvari- uputi pogled prema Grmsiju, koji napravi poslušnu facu. Znao je da treba poštovati starije.
- Kao da je nekoga uopće briga za stvari koje radim- reče Grmsi.
- Neke nije. Ali neke jest, Lovro- reče Ivo.
- Cijeli svijet se ubija- reče Grmsi spuštene glave.
- Moraš li ti biti dio tog svijeta?- upita ga Ivo.
- Ja sam dijete toga svijeta- reče Grmsi i podigne glavu.
- Istina- reče djed- Ali uvijek ga se možeš odreći.
- Pa ako smo recimo svi Božja djeca, i njega se možemo odreći- reče Grmsi, dosta raspravljačkim tonom.
- Tako je- reče Ivo- Ali tada si uskraćen za nešto što je svakom čovjeku neophodno.
Grmsi uzdahne.
- Čujte, svijet je… Ma… To je sve tako sjeba...- i naglo ušuti. Pobjegla mu je prosta riječ koju je mogao zadržati za sebe. Ivo mu uputi ljutit pogled.
- …Sve je to tako zeznuto- ispravi se.
- A vas dvojica ste dovoljno pametni da ga shvatite- reče Ivo.
Dječaci su pola minute piljili u neke točke koje su samo oni mogli vidjeti. Nisu se usudili pogledati u Ivu.
- Vi ste dečki obojica imali teško djetinjstvo- reče on i opet se namjesti u naslonjaču-Niko, tebi su roditelji poginuli u nesreći, a tebi Lovro, je tata u zatvoru a majka ti je umrla od raka. Niste imali nikoga tko bi vas odgojio kako treba. U vama tinja nezadovoljstvo i prezir, što se jako dobro vidi. Istina je što Lovro kaže, djeca ste svijeta koji se sam razara. Buntovni ste, imate svoja pravila, ili ih uopće ni nemate. Mogli ste imati lijep život, ali vas je Bog poslao na težak put. Stalno ste na kušnji. Možda ste premladi da se oduprete, a možda i niste. Ovisi u koga upirete svoja oružja.
Niko i Grmsi se pogledaju i automatski pogledaju i Ivu. Što sad slijedi? Ivina zapovijed da ubiju sve Zapadnjake?
- Vaše oružje je pamet- reče Ivo- I ako se ne budete služili s njim, tada za vas nema mjesta u ovome ludom svijetu. I zato, nemojte se petljati s bandama, nemojte tući i ubijati ljude. Možda vam to u društvu donosi poštovanje, no kad je riječ o Bogu, tu se samo mičete od njega. Samo je jedan zakon. Onaj Božji. I njega trebate poštovati.
Dečki se promeškolje u kauču, a Ivo im pokaže da mogu ići van.
Kad su izašli, Grmsi se nasmiješio,i iznenađeno puhnuo.
- Uau- reče on.
- Sori zbog toga- ispriča se Niks.
- Što je ovo, tvoj deda je postao propovjednik?
Niko se nasmijao.
- Nemam blage veze koji je vrag ovo bio. No stalno nešto trabunja o Bogu i o vjeri- reče Niko nezadovoljno.
- Svake nedjelje ide u crkvu?- upita ga Grmsi.
- Svake- reče Niko. Obojica su se osmjehnuli.
- Ja sam čovječe… Zadnji put sam bio u crkvi u drugom razredu…- reče Grmsi.
- Ma ne kužim ga- reče Niko- Cijela je obitelj pomrla, a on se samo moli Bogu. Svi su oni bili dobri ljudi. Pa zašto Bog oduzima živote drugim ljudima? Ja uopće ne vjerujem da on postoji. Ako postoji, neka se pokaže.
- Istina- reče Grmsi- Čuj, ja mislim da je Biblija veliko sranje. Vjerojatno je netko izmislio sve te svece i stavio ih na papir. Jaka stvar.
Niko promrmlja nešto u znak odobravanja.

20.8.
Niks je upravo bježao kao lud. Njega i Kikija su gonili policijski psi zbog pokušaja krađe automobila. Kako je bio glup! Zašto se uspio nagovoriti na to!? Zašto je vlasnik garaže zvao policiju!? Pa nisu ništa napravili! Bar nije Niko ništa učinio, stajao je na dva metra od Kikija kojemu je Boš rekao da ukrade auto. Što sad!? Psi su im bili sve bliže. I sve bliže.
I sve bliže.
I bliže.
I uhvatili su ih.
Niksa je presjeklo u potkoljenici. Vučjak ga je ugrizao svojim oštrim zubima.
- A! Au! Maknite ga s mene! UPOMOĆ!- zavapio je Niko.
Popiknuo se, pao i osjetio jaki udarac u glavu. I više ništa nije vidio.
Probudio se. Bio je u dosadnoj, slabo osvjetljenoj i ružnoj prostoriji. U glavi i nozi mu je pulsiralo. Osjećao je jake bolove. Vidio je policajca u kutu. Ali vidio je i jednoga ispred sebe.
- Dobar ti dan želim, Niko- reče policajac.
- Dob… Dobar dan- reče Niko-Gdje smo?
- U policijskoj stanici- ljubazno odgovori policajac. Niko se trgnuo. U policiji je! Sranje! Sranje! Što će mu reći deda?!
- Zadržali smo vas ovdje dok se ne oporavite- reče policajac-Pustit ćemo vas.
- H…Hvala vam!- Niksu se lice ozarilo.
- Naravno, morali smo nazvati vašega djeda. On je bio ovdje i porazgovarali smo.
- Što je rekao!?
- Da će se pobrinuti da više to ne radite. Da vas ohrabrim, nije bio tako uzrujan.
Niksu je laknulo. Dobit će jezikovu juhu, slušat će predavanje, morat će čitati Bibliju, ali to može prebroditi.
- No, imamo problem- reče policajac-Uzeli smo vas i otisak prsta vašega kolege. Vaš kolega je čist, ali vi…
Niko se uspaničio. Što je sad ovo? Prerano se poveselio. Ali nije mogao razumjeti… Kako nije čist? Pa nije na ničemu ostavio otisak što bi mu moglo naštetiti.
- … Otisak prstiju identičnim vašima smo pronašli na razbijenoj boci koja je nađena na igralištu gdje je ubijen Hrvoje Kasapović 4. Kolovoza 2012.
Niks se skoro opet onesvijestio. Sad je gotov. Pomirio se s tim da će ostati u zatvoru. Ako pronađu dokaze, ne gine mu kazna od barem 8 godina.
- Znači da ste bili tamo u to doba. Trebat ćete svjedočiti javnom tužitelju o tome što ste vidjeli sutra u 11 sati ujutro.
- U… u redu- reče Niko, zelenog lica.
- Možete ići.
- Hvala…
Izašao je iz stanice, polagano šetao, misleći koliko će godina provesti u zatvoru, misleći o svemu što će tamo proživjeti i o tome što će mu djed uskoro reći.
21.8.
Niko je otvorio oči. Ah, da. Upravo je počeo novi dan. Prošao je najgori dan u njegovu životu.
Jučer, nakon što je došao kući, djed ga je posjeo na kauč. Počeo mu je pričati o svemu o čemu mu je trebao pričati nekih sat vremena. Niko je samo kimao glavom i plakao. Zatim je počeo čitati Bibliju. Sat vremena on, sat vremena Niko. Rekao mu je i da mora otići obavezno na ispovijed još danas.
Niko si je premetao sve te događaje u glavi i kada se osjećao dovoljno odmornim, ustao se. Deset je sati. Taman da se spremi i ode na razgovor.
Ive nije bilo kod kuće. Vjerojatno je bio na kartanju. Ili možda u crkvi da se pomoli za Niksa.
Stupio je u policiju u deset i pedeset. Uputili su ga u onu istu mračnu prostoriju. sjeo je za stol. nasuprot njega bila je jedna stolica. U kutu je sjedio isti onaj policajac koji je tamo bio jučer.
Tužitelj je došao u prostoriju za deset minuta. Bio je visok, ćelav, u pedesetima, i imao je vrlo, vrlo ozbiljan izraz lica. Držao je aktovku u ruci.
Ležerno je sjeo nasuprot Niksa i iz aktovke izvukao pištolj. Niko se malo iznenadio, ali je ostao potpuno miran.
- Pitat ću te kratka i jasna pitanja, i želim da mi kratko i jasno odgovoriš- reče on ozbiljnim glasom. Niko kimne.
- Znači- reče tužitelj-Došao si na igralište toga dana u sedamnaest i dvadeset.
- Da, tako je… Da, bilo je… Sedamnaest i dva… Da- promuca Niko vrlo nesigurno. Nije imao pojma koliko je bilo sati.
- Znači- ponovi Tužitelj-Došao si na igralište u sedamnaest i dvadeset. Bio si u gomili u kojoj je ubijena jedna osoba.
- D… Da… T… Tako je, da- potvrdi Niks.
- Ispustio si bocu piva koja je u tom trenutku bila prazna- reče tužitelj.
- Da… Ja… Da, tako je… Držao sam je… Držao sam je u ruci nakon… Nakon što sam popio pivo... I ispustio sam je kad…
- Nakon što si popio pivo ispustio si bocu jer je počela tuča.
- Istina… Da, tako je.
- Počela je tuča i nakon nekog vremena je jedan sudionik ubio drugoga hicem iz pištolja.
- Da… Ispustio sam bocu… I onda je… onda je jedan sudionik… ubio drugoga i… Ubojica je počeo pucati u zrak i svi smo se… Razbježali…
- Znači, došao si na igralište u točno osamnaest i dvadeset?
- Da, u osamnaest i dva… Sedamnaest i dvadeset… ne, zapravo, bilo je… Osamnaest i dvadeset…
Tužitelj se nasmiješi.
- Znaš da si napravio sranje- reče on-Znaš to. Znaš da si napravio sranje, zar ne?
Niks se ukočio u stolici. Čim mu je tužitelj više pitanja postavljao, to mu se činilo da će toliko godina duže ostati u zatvoru.
- Došao si na igralište u osamnaest i dvadeset s bocom piva u ruci, popio ga, ispustio ga jer je počela tuča u kojoj je kasnije jedan sudionik ubio drugoga.
- Da… Tako je…
- Znaš da si napravio sranje- ponovi tužitelj i opet se nasmiješi.
- Ja…
- Ljudi su kasnije počeli pristizati i nazvali su policiju. Jesi li tome svjedočio?
- Ne… Ja… Otišao sam odmah nakon ubojstva…
- Otišao si odmah nakon ubojstva ali si vidio ubojicu. Znaš li ga opisati?
- Pa… Znam, ja… Ubojica je… Mladić, žrtvinih godina… Rekao bih… Ima tamnoplavu kosu i plave oči…
- Aha- reče tužitelj- Ni po čemu se ne ističe?
- Ne… ne bih rekao… Bar ja nisam ništa… Nisam ništa primijetio.
- Slušaj me- reče tužitelj i nagne se prema Niksu. Uzme pištolj u ruke i uperi ga ravno u njega. Niksa je oblio hladan znoj.
- Znaš da si napravio sranje- opet je rekao-Znam to i ja. Tako da, ako dobijemo samo malu naznaku da si to bio ti... Ili da si bio ubojičin pomoćnik… Zatvorit ćemo te u buksu samo tako i tamo ćeš ostati do svoje pedesete, jamčim ti. Odsada pratimo svaki tvoj korak.
- U… U redu…- promrmlja Niko.
Tužitelj spremi pištolj u aktovku i nadoda:
- Odsada. Pazi se kuda ideš jer smo ti za petama.

--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
O-Dog
Gold Boarder
Gold Boarder
avatar

Broj postova : 209

Reputation : 0

Pridružen : 2012-02-04

Godina : 19


KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   Thu Apr 05, 2012 9:34 am

Komentari? Vidim da ima par novih viewa, ako ste barem nešto pročitali nekakvo mišljenje bi mi dobro došlo. Smile

--------------------------
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: O-Dog's works- Program za djecu i mlade   

Na vrh Go down
 

O-Dog's works- Program za djecu i mlade

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
AniMan :: Ostalo :: Diskusije :: Umjetnost-